BOJA KOJA ZRACI
Jasna Jovanov
BOJA KOJA ZRAČI: PREDELI SA KIPRA U SLIKAMA ZORANA ANDRIĆA Slikarstvo Zorana Andrića od najranijih dana odlikuje izuzetan senzibilitet za boju. Njeni slojevi, puni, gusti, blistavi, naneti energičnim i često vijugavim potezom, na njegovim slikama obrazuju oblike, iz prirode i one koje je stvorila ruka čovekova, i ukazuju na svu silinu emocija koje ovog umetnika rukovode u radu. Tokom proteklih godina, zavoleli smo njegove uobičajene i često ponavljane motive: osnovni podsticaj za Andrićevu kreativnost predstavljali su prostrani vojvođanski predeli koji su ga privukli tokom godina školovanja, kao i dinamični planinski pejsaži koji okružuju mesto gde živi − Valjevo. Zoran Andrić svoje motive slika u različitim godišnjim dobima, kao i u različitim klimatskim uslovima, tako da odražavaju protok vremena i promene koje ono donosi. Ipak ih vezuje jedna konstanta: neobična svetlost prisutna u Andrićevim slikama, koja dodaje intenzitet boji. Svetlost toliko jaka, da obasjava svaki detalj u slici, poput reflektora na pozornici. Poznavaoci Andrićevog rada odavno su prihvatili njegov način slikanja kao nešto uobičajeno, njegov zaštitni znak. Sa druge strane, Andrić je gotovo uspeo da uveri svoju publiku da u svoje slike unosi svu raspoloživu snagu boje. Tačnije, svaki koloristički fragment prikazuje boju u njenom maksimalnom intenzitetu. Zapravo, Andriću je pošlo za rukom da ih drži u tom uverenju sve do trenutka kada je na Kipru naslikao svoju prvu sliku. Od tog momenta u njegovom radu ništa više neće biti isto. Motivi morske obale, kamenitih plaža, citadele isturene nad vodom, maslina, mediteranskog rastinja, čamaca i brodića okruženih vodenim prostranstvom, samo po obrisima mogu da se naslute u Andrićevoj interpretaciji. Svaki od tih motiva, kroz intenzivne i proizvoljne boje, započeo je na njegovim slikama novi život. Mediteransko sunce Kipra probudilo je u umetniku dodatnu snagu, koje do tada nije bio svestan: njegova paleta se obojila novim nijansama kakve se do tada nisu sretale - bojama nalik na paletu slikara ekspresionista s početka XX veka, tonovima koji treba da izraze emocije i pokažu u kolikoj meri umetnikovo viđenje može biti subjektivno, a ipak istinito. Ako je do tada u svojim slikama unosio svetlost u boju, ona sada zrači sopstvenom snagom, pretvarajući se u samostalnu i opipljivu, vizuelnim sredstvima prikazanu energiju.
Kipar 2011
