srpski
Slikar Zoran Andric je svoju stvaralacku avanturu zapoceo tokom sedamdesetih godina skolovanjem u Novom Sadu, a prvu samostalnu izlozbu je priredio pre vise od dve decenije u rodnom Valjevu, tokom 1982. godine. Izmedju tih znacajnih odrednica u njegovoj biografiji, pohodio je Andric brojne novosadske, beogradske i pariske ateljee i galerije, proucavajuci najrazlicitija umetnicka iskustva. Anticipirajuci najrazlicitije slikarske aspekte i stavove umetnik je, kontinuitetnim stvaralackim radom, dosao do jednog karakteristicnog i samosvojnog iskaza, do iskaza u kojem se autenticno likovnim jezikom tvore personalna ostvarenja i zasebne umetnicke poruke.
U aktuelnom trenutku Zoran Andric je dosegao istinsku slikarsku zrelost. Njegovo slikarstvo je izrazito ekspresivno, snazno je u boji, specuficno je u shvatanju forme, bogato u fakturi, dinamicno u kompozicijskim resenjima. Blisko je onoj vrsti slikarstva, kako je to svojevremeno zakljucila Katarina Ambrozic, kojim su se u nasoj umetnosti proslavili Nadezda, Konjovic, Bijelic i drugi ekspresionisti. Zapravo, radi se o onoj vrsti ekspresionistickog izraza u cijoj je pikturalnoj strukturi sve zasnovano na autenticnoj snazi likovnih elementa, o slikarstvu koje je u stanju da se bavi sadrzajem a da pri tom ne porekne vlastitu likovnu sustinu.
Andric najcesce slika motive Valjeva, prizore koji su mu nadohvat, predele koje oseca i voli. Ocigledno, ove slike nastaju u jednom dahu jer je umetnik uoceni motiv tek povod da se dospe do slike, do autenticnog pikturalnog utiska. Stoga u ovim ostvarenjima nikako ne treba tragati za preciznim izgledima i geografijom predela ili urbanih prizora. Andrica zanima atmosfera. Precitnije: Umetnik se bavi svojim osecanjimaizazvanim zavicajem i svekolikom prorodnom nastojeci da dospe do prirode slike - bica, slike koja je zasnovana na vrednostima boje, linije, gesta i materije. Stoga je plasticka celina ovih pikturalnih jedinica izuzetno bogata, reljefna, kompleksna. Boja je nanesena energicnim gestualnim potezima po platnu, intenzivna je u svojim fizickim svojstvima, ali je i psiholoski sugestivna. Slicna je i umetnikov odnos prema crtezu. Linija je, naravno, plod istog tog gestualnog zamaha a ugradena je u strukturu slike, poput armature. Cak i kad vizuelno nije eksplicitna, Andriceva linija ima funkciju pouzdane unutrasnje konstrukcije na kojoj "lezi" celokupna pikturalna gradjevina.
Iz slika Zorana Andrica sasvim snazno i sasvim ubedljivo, isijavaju se autenticne likovne vrednote. Potentnost upotrebljenih likovnih elemenata rezultira strastveno naslikanima prizorima. Na srecu, ovaj umetnik je sposoban da taj celokupni galimatijas (boje, linje, valerskih vrednosti, materije i gesta) organizuje u jedinstvenu pikturalnu atmosferu koja nas uverava u njegovu stvaralacku personalnost. Dakle, Andric je slikar koji na osoben nacin interpretira svet u kome zivi. Istovremeno, on je umetnik koji je sposoban da svoje impresije prenese posmatracu svojih slika, nesebicno ga obdarujuci istinskim slikarskim dozivljajem, uveravajuci ga u mogucu lepotu sveta i slike. A nije li to ono najdragocenije sto u ovo nase vreme smutno i tmurno, umetnik moze da nam priusti?
Sava Stepanov - likovni kriticar
